Почетна страница > Кинематографија > Документарни филм > Биографије аутора > Миодраг Тарана

Рођен је у Требињу. Завршио је студије археологије у Београду, након чега је радио петнаестак година
на Телевизији Сарајево као режисер – све до почетка рата у БиХ, када је отишао у Пале, гдје је учествовао у формирању Српске радио-телевизије (Канала С). Почетком јула 1992. године основао је Јавно филмско предузеће Републике Српске “Срна филм“, чији је био и први директор. Погинуо је 1993. године у саобраћајној несрећи у Новом Саду, у вријеме када се у том граду одржавао Међународни филмски фестивал словенских и православних народа “Златни витез“, управо уочи проглашења побједника Фестивала. Његов документарни филм “Мир у Јањи“, који је урадио са Зораном Маслићем у продукцији “Срна филма“, добио је другу награду жирија - “Сребрног витеза“ – на том фестивалу.
Нешто раније, Таранин први филм “Љето сам провео“ (који је, такође, урадио са З. Маслићем и у продукцији „Срна филма“) освојио је награду за најбољи видео-филм на 40. југословенском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1993. године, чиме је име Миодрага Таране по други пут у тој години уписано у историју кинематографије Републике Српске. Биле су то - уједно - и прве међународне награде које је један аутор из Републике Српске добио за свој рад, али и прве награде за „Срна филм“ и кинематографију Републике Српске.
Тарана је почео аматерски да се бави филмом још као средњошколац, у родном Требињу, снимајући филмове на 8-милиметарској филмској траци. Као члан Аматерског фото-кино клуба из Требиња у студентским данима добио је награде у Југославији и Чехословачкој за филмове “Једног рујна тужна слава“ и “Пауза“. У историји кинематографије остао је записан познат као режисер документараца “ФИКС“, “Нас деветоро и она десета“, “Дјевојчица из прошлог стољећа“, “Југоисточно од раја“, “Срце таме“ и “Небеска берба“. За предратни рад награђиван је и на фестивалима у Француској.