 |
|||||||||||||||||||||||
       |
|||||||||||||||||||||||
 |
|||||||||||||||||||||||
| Ћирилица / Latinica | |||||||||||||||||||||||
|
Почетна страница > Кинематографија > Архивски филм > Александар Бојко, заборављени пионир филма у Бањој Луци
Александар Бојко, заборављени пионир филма у Бањој Луци Горан БАРАЋ
Када се говори о филмском стваралаштву прије Другог свјетског рата на подручју Бање Луке и Босанске Крајине, углавном се спомињу етнографски филм Спиридона Шпире Боцарића о Врбаској бановини (из 1937. године) и двије године старије остварење непознатог аутора, о животу траписта у самостану „Марије звијезде“.
Та камера је имала опружни мотор, једну брзину снимања (16 сличица у секунди) и фикс-фокусни објектив, а пунила се фабричким касетама, у којима се налазило 10 метара филмске траке формата „нормал 8 мм“ (што је било довољно за нешто више од 2,5 минута снимања). Одмах пошто је набавио филмску камеру, Александар Бојко је почео да снима породичне филмове, али и да обилази свој град, његову ближу и даљу околину и на целулоидну траку биљежи оно што је тако брзо нестајало. Највише га је привлачио муслимански фолклор, па је снимао бањолучке џамије, вјерске обреде, старе споменике отоманске културе... Његова камера није мировала ни за вријеме Другог свјетског рата, тако да је иза Бојка остало неколико стотина метара филмског материјала, на којем је снимљен живот Бање Луке и његових становника у окупираном граду. Касете са филмском траком куповао је директно од заступника њемачке „агфе“ за (такозвану) „Независну Државу Хрватску“ - који је имао продавницу фото- и филмског материјала у Бањој Луци - а снимљену траку слао је на развијање у специјализовану лабораторију у Загребу. Највриједнији филмски материјал из периода прије и за вријеме Другог свјетског рата – према казивању његовог сина Велимира - Александар Бојко је 1963. године поклонио (тадашњем) Архиву Босанске Крајине у Бањој Луци. Новине „Глас“ од 12. августа 1963. године, донијеле су текст у којем се, између осталог, наводи: „Архив Босанске Крајине у Бањој Луци добио је у власништво један филм сликара и педагога Александра Бојке под називом „Босна која је прошла“. Као свако филмско предузеће, и Бојко је дао свом предузећу име „Ферхадија филм“. Сви његови филмови почињу кадровима амблема продуцентске куће, коју представља витка силуета џамије Ферхадије. Иза тога (у филму „Босна која је прошла“, прим. аут) слиједе кадрови Врбаса, дјевојке на студенцима, прање рубља, шетње по Говедарници,... да би ту идилу прекинуле колоне непријатељских војника, са својим стражама, бункерима, жицама, са својим парадним спроводима и сахранама. Потресни су кадрови Бање Луке неколико тренутака послије бомбардовања, Бањолучко поље са погинулим партизанима послије напада на Бању Луку... Међу најуспјелије кадрове спадају и снимци велике рације за вријеме пијачног дана, са хиљадама затворених у тврђави Кастел...“ Дакле, у материјалу, који је Бојко поклонио Архиву Босанске Крајине, налазе се и снимци Бање Луке послије савезничког бомбардовања у мају 1944. године и партизана, који су погинули приликом једног од многобројних напада на град. Својом малом „агфом“ Бојко је снимио и улазак партизана у ослобођену Бању Луку 22. априла 1945. године и говор Александра Ранковића на тргу између данашњих зграда Градске управе и Банског двора, пред неколико хиљада Бањолучана. И тај материјал овај заљубљеник у покретне слике предао је Архиву Босанске Крајине прије четири и по деценије... Нова послијератна, комунистичка власт, сумњичаво је гледала на Бојково бављење фотографијом и филмом за вријеме окупације. Небројено пута позиван је у Комитет на информативне разговоре, при чему је често и шиканиран. То је, највјероватније, и био разлог што Александар Бојко није снимио ниједан једини кадар својом филмском камером у периоду од ослобођења Бање Луке па све до 1960. године. Тек 1960. овај Бањолучанин се вратио снимању покретних слика, овога пута новом, источноњемачком камером типа „цајс мовикон“, која се пунила ролнама са 7,5 метара „двоструке осмице“. Са њом је све до средине 1963. године биљежио различите догађаје у Бањој Луци и околини – гледаоце на фудбалској утакмици на стадиону „Борца“, средњошколце са својом професорком, откривање споменика на (данашњем) Бањ брду 27. јула 1961. године, пазарни дан на Тржници, воденице на Врбасу, слапове на ријеци Крупи у Крупи на Врбасу... „Двострука осмица“ је била редован пратилац породице Бојко на годишњим одморима, на којима је снимљен материјал од којег је овај свестрани умјетник измонтирао путописно-туристички филм под називом „На Јадрану“ (1961/1963)... За крај овог подсјећања о човјеку - који је заслужио да златним словима буде уписан у историју покретних слика на подручју Бање Луке и Босанске Крајине – наведимо да је Александар Бојко први снимио кадрове Бање Луке у колору! Године 1940. он је на „агфаколор“ филмској траци снимио купаче и дајаке на Врбасу, а двије године касније и Роме на Бањолучком пољу, избјегле из источне Босне, те Роме на Говедарници током пазарног дана. Ријетки су градови на простору бивше Југославије, који могу да се похвале колор-снимцима прије Другог свјетског рата, а Бања Лука је један од њих... Нажалост, аутор ових (и свих осталих кадрова о „љепотици на Врбасу“) данас је потпуно заборављена фигура. Асоцијација за визуелне умјетности ФЕНИКС АРТ откупила је од насљедника Александра Бојка одређену количину сировог материјала, који је овај пасионирани кино-аматер снимио у периоду од 1940. до 1963. године. У блиској будућности, чланови Асоцијације ће се свим силама потрудити да рестауришу, заштите и дигитализују овај материјал, издају DVD са сачуваним филмским опусом Александра Бојка и тако се на најбољи начин одуже овом човјеку, који је један од пионира седме умјетности на овом подручју и који је – нажалост – неоправдано пао у потпуни заборав... ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:
|
    Архив |
|
||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||
 |
 |
 |
|||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||
