Рођен је 18. новембра 1948. у Бабушници (Србија). Завршио је филмску режију на Факултету драмских умјетностиу у Београду годину дана прије рока. Изузетно надарен и свестран стваралац, али је често, због својих стваралачких идеја, у сукобу са званичном политиком.
Од 1976. до 1977. године био је запослен као први школовани режисер на ТВ Приштина, али је дао отказ због неслагања са Србима из ”српске редакције“ око обима заступљености Срба у програму ове ТВ куће. Повремено је радио као режисер и сценариста за Редакцију научног програма ТВ Београд.
Његова прва документарна емисија ”Митологија код Срба“ (1979) је цензурисана, а документарни филм ”Страх и стрепња“ (1993) је бункерисан. За документарни филмове ”Бај пас на срцу“ (1982) добио је другу награду на Фестивалу “Никола Тесла” у Београду , а за филм ”Бука“ (1986) награђен је првом наградом на ТВ фестивалу у Варни (Бугарска). Године 1981. био је један од оснивача првог приватног предузећа за снимање филмова ”Контакт филм“, у којем је био запослен као режисер.
Документарни филм ”Очевина“ (1989) приказан је на филмском фестивалу у Оберхаузену, а награђен је на фестивалу у Корку (Ирска). Јовановићев документарно-експериментални филм ”Како су ме први пут фотографисали“, приказан и награђен на многобројним фестивалима, увршћен је у “Гинисову књигу рекорда” као “најкраћи филм на свијету“!
У продукцији ”Срна филма“ снимио је филмове ”УН про Wар“ (1993) и ”Буквар, буквица“ (2001), који су приказани на Југословенском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду и Међународном филмском фестивалу ”Златни витез“ у Русији. За филм ”УН про Wар“ награђен је ”бронзаним витезом“. Документарни филм ”Милинчићи“ (1995) добитник је прве награде за режију на Мартовском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду.
