Текст и снимци
Горан ДУЈАКОВИЋ
У организацији Асоцијације за визуелне умјетности “Фениx арт” из Бања Луке, радном дијелу фестивалу НААФ 2008 присустовали су аниматори из Републике Српске: Александар Јурић, Дејан Мијатовић, Младен Вујаклија, Немања Ивановић и Горан Дујаковић.
-Како оживјети мачку ?
Већ трећу годину у Неуму одржава се фестивал анимираног филма који се по концепцији издваја од мноштва фестивала анимираног филма у свијету. Оснивач фестивала и искусни аниматор, Јуринко Рајић (аниматор у три дугометражна филма “Чудесна шума”, “Чаробњаков шешир” и “Чудновате згоде шегрта Хлапића”) покренуо је Радни фестивал анимираног филма НАФФ у коме дјелује и мала радионица анимираног филма. У њој се ученици и студенти босанскохерцеговачких школа уче основама класичне (цртане) анимције.
Фестивал се састоји од два дијела, радног који се одржао од 11 до 18. јануара и такмичарског у љетним мјесецима. Интересантно је да филмове за такмичарску селекцију такође бирају учесници радног дијела фестивала па је и по томе овај фестивал јединствен. Ове године пријављено је више од 400 филмова из 42 државе, а полазници су од 180 филмова из предселекције изабрали 50 филмова који ће се такмичити у неколико категорија.
У радном дијелу фестивала учестовало је 45 ученика из Сарајева, Бања Луке, Мостара, Ширког бријега, Неума, Чачка, Високог, Горажда и Метковића. Тајне цртаног филма свакодневно је преносило осам искусних аниматора из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине: Иван Чачић-Чарли (“Кроација филм”), Владимир Станић (радио за “Бикић студио” из Београда ), Немања Гавриловић (аниматор првог српског дугометражног анимираног филма- “Филм ноар”), босанскохерцеговачки аниматор Антон Хумл и други. Покровитељ фестивала је као и ранијих година, Федерално министарство културе и спорта.

-Немања Ивановић, Младен Вујаклија, Александар Јурић, Горан Дујаковић и
Дејан Мијатовић
Радни дан полазника радионице анимираног филма свакодневно се одвијао у неколико фаза. Учење тешког и захтјевног “заната” аниматора започиње првом фазом у којој се полазници уче основама покрета на анимираном филму. Да би се нацртао покрет од једне секунде потребно је нацртати 12 цртежа у такозваној редукованој анимацији (покрет на филму се састоји од 24 сличице али се за анимирани филм користи мањи број сличица јер толики број сличица задовољава гледање филма). За полазнике сваки покрет је био задат са “екстремима”, односно цртежима који се налазе на почетку, карактеристичном мјесту и крају покрета. На основу задатих екстрема ученици су цртали преостале цретеже који чине један покрет у цјелини.
У следећој фази се скенирани цртежи колорисани компјутерским програмом а затим су у завршници обојени цртежи у монтажи низани један по један гдје су започињали да живе. Упоредо са овладавањем тајни покренутог цртежа млади аниматори су се окушали и у цртању позадине(сценографије)на коју се у каснијим фазама рада на цртаном филму наноси покрет. Тако су на најједноставнији начин, кроз релативно кратак временски период полазници овладали основама на којима се било гдје у свијету прави “прави” цртани филм.
Фотогалерија:










